Lunjo
Naš klub je uz savski nasip. Na predvorju trkačima, šetačima i psima. Godinama tu radim i godinama odjekuje Njegov glas, dok silaze niz popločen puteljak s nasipa, on i njegov pas. Lunjo. Koja je pasmina neznam. Ali znam da mu je gazda grlati muškarac u 60-ima i da ga njegov pas godinama ne doživljava. Kao gazdu.
„Lunjo stani !! Lunjo dođi kad sam ti rekao ! Lunjo, Luuunjooo !! Ma gdje ćeš lunjo bitango!? Vrati se Lunjo ! LUNJOO NEEE, STOOOP ! „Zvuči ponekad iritantno. A Lunjo ne mari. On svojim poslom obilazi drveće i kujice po putu.
I tako… gotovo da nema dana da ih ne čujem. Komentiram sa prijateljima kako mu pas nije poslušnik i koliko god se vlasnik trudio, pas ga ne šljivi. Šalimo se da je sigurno uzeo jeftinog trenera dresera.
Jučer predvečer sam imao pauzu pa krenem u šetnjicu na nasip. Volim šetati. Misli su mi bistrije i brže. Kad, na vrhu onog puteljka koji spaja nasip i sve obične putove stoji poveći pas. Orange boja. Njuška visoko podignuta a sve četiri noge raširio u nekakav retern gard. Rep ? Ne maše. Koračam prema nasipu tj prema njemu a govorim si; Miljac stani. Ne slušam sam sebe. Samo sam usporio a nastavio a prestrašio sam se, junački. Ne bojim se ja što ne maše repom i što je veličine teleta a pogotovo naranđaste boje. Bojim se njegovih očiju. One svijetle u mraku…. Doslovno.
Na tri metra sam od njega. Znam da nije pametno potrčati nit otrčati. Ciljam da ga mimoiđem s njegove desne strane. Odjednom uzvik: „ Luunjo barabo ! Dođi Lunjo skitnico! „ I tako još pet puta Lunjo Lunjo…
Lunjo se okrenu i laganim hodom krene prema gazdi.
Poslije toliko godina prvi put sam vidio Lunju izbliza. Grmlje i šiblje nam je sprječavalo eye kontakt a podatak da je to bio jedini pas koji nije navratio po tenisku loptu na teren samo je produžilo godine ne poznavanja.
Lunji svijetle oči. Lunjo je slijep. Pričam s gazdom o njemu a pogledom ga pratim kako radi sve što i drugi psi. Potpuno je oslijepio , gazda kaže, kad je imao 3 godine. Reagira i ravna se samo na njegov glas i mirise. Lopte mu ne mirišu pa ih ne gotivi. Kujice da. Gazda kaže da ih osjeti na kilometar a onda budi baja pa ga ti odvoji. A mi mislili kako mu je pas neodgojen. E da. Zagrebi po površini i donesi zaključke. Magarče.
Otuda svaka šetnja nasipom zvoni sa: LUNJO, LUNJO!! Tako Lunjo zna gdje mu je vlasnik i skrbnik. I više od toga. Lunjo prepoznaje oslonac i glas u tami.
